Звоно са девет краљевских декрета угравираних унутра
Већина туриста који посећују Ханој фотографише језеро Хоан Кием и лута кроз Стари кварт. Бак Бијен, у међувремену, остаје на другој обали Црвене реке - буквално неколико километара удаљен, али ван утабаних стаза. Па ипак, управо је ово село 1010. године направило пут за изградњу прве престонице, Тханг Лонга. Становници су се спаковали, преселили на обалу реке и никада више нису тражили земљу назад, већ само привилегије које им је обећао двор. Данас, Бак Бијен постоји у округу Бо Де, у њему се налази бронзано звоно са 5.500 ликова и суочава се са претњом рушења како би се направио пут за нови градски булевар.
Село које је уступило место краљу – и још увек га се сећа
Када је краљ Ли Тај То преселио престоницу из Хоа Луа у Даи Ла 1010. године, село Ан Са - претходник Бак Бјена - налазило се директно на месту будућих царских палата. Сељани су послушали наређење, преселили се на пешчани спруд усред Црвене реке и заузврат добили ослобођење од пореза, војне службе и дужности одржавања бране. Овај споразум између села и престола трајао је неколико векова и забележен је у документима угравираним на бронзаном звону.
Звоно са 5.500 знакова и девет царских декрета унутра
Бронзано звоно пагоде, изливено 1690. године, има натписе и изнутра и споља – девет царских декрета из различитих династија, почев од владавине Мак Куанг Хоа (1544–1545). Звоно је високо 1,2 метра, са пречником основе од 0,65 метара. Међу декретима је и документ из 1653. године којим се потврђује село као родно место команданта Ли Туонг Киета и осигуравају права становника на приобална земљишта. Већина древних вијетнамских звона има натписе само споља; ово је јединствено по томе што текст заузима целу унутрашњост.
Човек који је зауставио војску кинеске династије Сонг рођен је овде.
Ли Туонг Киет (1019–1105) је рођен у селу Ан Са, на самом месту где се данас налази Бак Бијен. Године 1075–1076, организовао је превентивни напад на три провинције династије Сонг, а 1077. године је зауставио одмаздну инвазију на реци Нху Нгујет. Заслужан је за ауторство песме „Нам Куок Сон Ха“, која се сматра првом писаном декларацијом о вијетнамском државном суверенитету. Посебан олтар му је посвећен у пагоди Бак Бијен у селу.
Храм на самој обали реке и место под заштитом УНЕСКО-а у дворишту
Храм Мау Тоаи стоји на обалама Црвене реке и посвећен је богињи која влада рекама. То је један од ретких таквих „првобитних“ храмова који су преостали у Ханоју. Део је култа Мајки Богиња Три и Четири Света, који је 2016. године уписан на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човечанства. У близини се налазе храм Рунг и заједничка кућа Фук Са — заједно чине ритуални комплекс, који мештани тумаче као симболичну тријаду Неба, Земље и Човечанства.
Село које је уступило место једној престоници губи своју земљу у корист друге.
Бак Бјен је део грађевинске зоне за „Велики булевар дуж Црвене реке“, један од девет кључних инфраструктурних пројеката у генералном плану Ханоја. Становници су обавештени о могућности потпуног пресељења. Село, које је пре хиљаду година добровољно напустило локацију за престоницу и заузврат добило привилегије, сада се суочава са истим избором — само без тих привилегија и без бронзаног декрета.
